Svi ljudi zavise od životne sredine za svoje postojanje. Ona je važna za naše sigurno i potpuno uživanje svih ljudskih prava, uključujući prava na život, zdravlje, hranu, vodu i sanitarne uslove.  Bez sigurne i čiste životne sredine nismo u mogućnosti ostvariti puni produktivni život i postići minimalni životni standard. Postoji jasna veza između ljudskih prava i životne sredine i ona je sve više prepoznata u svetu. Uključuje se u brojnim deklaracijama, međunarodnim i domaćim zakonima, istraživanjima i studijama širom sveta. Mnoge zemlje uključuju pravo na zdravu životnu sredinu u svoje ustave. Postoji jasna veza između zaštite ljudskih prava i zaštite životne sredine. Dakle, ako zakonodavci prepoznaju važnost životne sredine, zašto stalno ne delimo bezbednu, čistu i zdravu životnu sredinu?

Za svako delovanje postoji angažman. Nije dovoljno staviti komplikovane fraze u dokumente i vazduh, voda i zemlja biće čisti i biosfera će biti zaštićena. Treba uložiti mnogo više: našu energiju, vreme i predanost za postizanje održive budućnosti. Za proces uključivanja ljudi u zaštitu životne sredine, ne samo u cilju neke ad hoc akcije, već u stalnom pokretu za održivu budućnost, potreban nam je pozitivan aktivizam. Postoje nekoliko koraka koje treba poduzeti u skladu sa pozitivnim aktivizmom: obrazovati ljude, protestovati, praviti ankete o tom pitanju i deliti rezultate, napisati pismo kompaniji koja zagađuje, voditi kampanju za podizanje svesti javnosti koja uključuje društvene medije…

U mojoj karijeri preduzela sam većinu navedenih radnji. Čak sam napisala pismo kompaniji. Ali na kraju udarila sam o zid, jer nije bilo razumevanja problema. Rezultati mojih promatranja doveli su me do početka spiska: OBRAZOVANJE. Svoj sam život posvetila obrazovanju, posebno nastavnom okruženju svim učenicima bez obzira na njihovu nacionalnost, veru ili poreklo.

U regiji Mitrovice živimo u podeljenom gradu s mnogo problema u svim aspektima našeg života. Možemo govoriti različitim jezicima i slaviti različite blagdane, ali svi udišemo isti vazduh, hodamo nad istim slojem olovne prašine po pločnicima, jedemo povrće zasađeno na istoj zemlji u dolini reke, pijemo istu ibarsku vodu, ukratko – delimo isto okruženje. Nosimo teret industrijskog nasleđa Trepče – preduzeća za rudarstvo, metalurgiju i hemijsku industriju koja je definirala naše živote u XX. veku. Na našim je plećima takođe još jedno nasleđe: potpuni zanemarivanje životne sredine u doba socijalizma i devastacijski uticaj nepravilnog korišćenja zemljišta, urbanog planiranja i čiste osnovne infrastrukture. Svi ovi problemi zahtevaju delovanje. Puno toga treba učiniti i puno mladih trebaju biti nadahnuti za to.

Najbolja šansa za uticaj na proces donošenja odluka kada je reč o životnoj sredini jeste učešće u javnim raspravama i raspravama o programima i projektima koji će se ostvariti u gradu. Opštine su dužne najaviti rasprave tokom postupka procene uticaja na životnu sredinu. Javna rasprava je proces u postupku čišćenja životne sredine u kojem akteri mogu direktno komunicirati sa vlastima i investitorima o brigama u vezi sa predstojećim projektom. Građani mogu izraziti prigovore i mišljenja i predložiti promene kako bi uticali na proces donošenja odluka. Javna rasprava može imati koristi za sve: preduzeća, opštine i zajednicu, a ukoliko se ona zanemari, može dovesti do sukoba i problema u sprovođenju, prihvatljivosti i održivosti projekata.

Javna rasprava koristi se za informisanje građana o projektima koje opština planira sprovoditi i koji bi mogli imati uticaja na životnu sredinu. U nekim slučajevima građani nisu informisani, nisu zainteresovani, ne učestvuju, a na kraju ne postavljaju pitanja ili primedbe na predloženi projekt, a opet, kad je reč o sprovođenju projekta, vide problem i protestuju. U tim slučajevima ljudi su ujedinjeni u protestima. Nedavno je bilo protesta protiv mini hidroelektrana, uz zajedničko učešće svih zajednica. Ali, da bi bili efikasniji, građani moraju delovati pre donošenja odluke. Učešće javnosti u održivosti i zaštiti životne sredine od presudne je važnosti. To je naglašeno u Agendi za održivi razvoj 2030. koja je postignuta ogromnim učešćem javnosti. Više od 7.5 miliona ljudi iz preko 190 zemalja učestvovalo je u globalnom internetskom istraživanju Ujedinjenih nacija o Agendi 2030. (Fox and Stoett 2016). Potreba za celovitijim i sveobuhvatnijim demokratskim učešćem uključena je u same ciljeve održivog razvoja (SDG): Cilj 16 posebno poziva na „odgovorno, uključivo i participativno i reprezentativno donošenje odluka na svim nivoima” (Generalna skupština Ujedinjenih nacija 2015). Učešće javnosti takođe može poboljšati sprovođenje politike povećanjem legitimiteta procesa donošenja odluka i, time, smanjenjem sukoba.

Da bi se angažovali, učestvovali i da bi se čuo njihov glas, mladi moraju biti informisani i obrazovani da prepoznaju moguće uticaje na životnu sredinu i organizovani za podizanje svesti i uticati na odluke. Proces donošenja odluka u odobravanju preduzeća, projekata i razvojnih programa i kako uticati na odluku kao građani i ekološke grupe podučava se u okviru projekta Jean Monnet Erasmus + kao Procena zaštite prirode i uticaja na životnu sredinu u EU.

Nastavno okruženje na International Business College Mitrovica bila je prilika da se dopre do svih zajednica i započnu zajedničke akcije u ekološkom aktivizmu. Studenti su počeli sarađivati na studentskim projektima, komunicirati izvan nastave i deliti iste brige i ideje o tome kako skrenuti pažnju javnosti na pitanja životne sredine. Pedagoški pristup primenjen u nastavi upravljanja životnom sredinom obuhvatao je studije slučaja u realnom svetu. Svi studenti: Albanci, Srbi, Bosanci, Goranci, Aškalije, Romi, Turci, izlazili su iz učionica, radili istraživanja i vraćali su se sa rešenjima za probleme životne sredine. Prvi zajednički projekat koji su zajedno napravili svi studenti, Albanci, Srbi i studenti manjina bio je test da li su mladi ljudi zainteresovani za životnu sredinu spremni raditi zajedno i prevladati moguće probleme u komunikaciji ili pretpostavke povezane sa etničkom pripadnošću. Iako su studenti koristili različita imena za reku koja pripada svima nama: albanski studenti je zovu Ibri, a srpski Ibar, studentski projekat je uspešno odrađen i nisu obraćali puno pažnje toponimima. Reka je zagađena otpadnim vodama koje se ispuštaju s obe strane. Bilo je pokušaja da se krivica za zagađivanje stavi na jednu ili drugu stranu grada. Sprovedena su neka istraživanja kako bi se utvrdilo odakle dolaze plastične kese i drugi otpad koji visi na granama uz reku. Rezultati pokazuju da otpad ne možemo podeliti na nacionalnoj osnovi, niti zagađivače na osnovu etničke pripadnosti. Dakle, reći da smo “mi” ekološki prihvatljivi, a oni koji dolaze s druge strane zagađuju je jednostavno pogrešno.

Vođenje, podučavanje i podsticanje mladih da se uključe u ekološki aktivizam nije uvek lako. U nekim su se slučajevima njihove ideje prenosile u projekte, ponekad ne. Neka su preduzeća priznala njihove nalaze i obećala preduzeti neke korake za poboljšanje situacije, neka nisu. Ali ono što je važno je jedinstvo, predanost studenata i brojne ideje o tome kako stvari učiniti bolje za njihovu generaciju. Ekološki aktivizam je sredstvo za bolji kvalitet života ali i za bolje razumevanje i pomirenje u regionu Mitrovice.

“Ovaj članak omogućen je podrškom Švedske međunarodne razvojne agencije (SIDA) uz podršku CDF-a putem programa Human Rightivism. Sadržaj ovog članka je isključiva odgovornost REC-a – Reconciliation Empowering Communities and D&G Solutions i ne odražava nužno stavove Švedske međunarodne razvojne agencije (SIDA)”