2020, godina puna izazova, borbe protiv moderne kuge u kojoj je prioritet očuvanje zdravlja svih, bez obzira na etničku pripadnost ili veru. Bez ikakve sumnje, jasno je da je kriza uzrokovana pandemijom promenila svet, uticala na mnoge od nas, ali i formirala vojsku onih koji još uvek sumnjaju u postojanje virusa. Štaviše, vlade širom sveta drugačije su reagovale na izbijanje virusa, usvojivši pakete mera kako bi se sprečilo dalje širenje virusa i ravnopravno očuvalo zdravlje svih građana. Uprkos tako složenim okolnostima u kojima se trenutno nalazimo, još uvek nismo i ne smemo zaboraviti brojna pitanja koja decenijama opterećuju područje zapadnog Balkana, u čemu naše društvo, nažalost, nije izuzetak.

Naime, u proteklih 20 godina nastojalo se izgraditi demokratske kapacitete društva koje je i dalje opterećeno postkonfliktnim podelama, slabom ekonomijom, ali i vrlo izraženim nedostatkom političke volje i nedovoljnim zalaganjem različitih političkih aktera i vlasti za suočavanje se s prošlošću, što bi stvorilo osnovne pretpostavke za bitni proces dugo očekivanog pomirenja Srba i Albanaca. Dvadeset godina nakon završetka sukoba na Kosovu, očekivali bi se da smo sazreli kao društvo da se suočimo sa svim problemima koji utiču na naše zajednice i da imamo dovoljno snage i strpljenja da prebrodimo brojne izazove kojima je danas društvo izloženo. Također sam svestan činjenice da bez značajne potpore svih, prvenstveno nosioca zvaničnih politika, civilnog društva i medija, ali i uz snažnu potporu međunarodne zajednice, ne možemo postići konačni cilj, koji je trajno pomirenje i puna normalizacija odnosa svih zajednica koje danas dele zajednički prostor.

Međutim, očigledno je da ova tema trenutno nije na vrhu liste prioriteta u političkim programima te da ne postoji odgovarajući univerzalni model koji bi odgovarao potrebama našeg društva za trajnim pomirenjem i potpunom normalizacijom međusobnih odnosa.

Stoga sam više nego uveren da je, zbog nedostatka stalne podrške političkih elita, civilno društvo ključni faktor koji može pomoći ovom procesu, preuzimajući deo odgovornosti u nastojanju da se stvarno postigne istinsko pomirenje. Zapravo, izgradnja demokratskog potencijala jednog društva koje će razviti snažnu svest o stvarnim potrebama jednog društva i nastojanje razvitka visokog stepena osećanja za drugu zajednicu svakako bi trebao biti prioritet jakog civilnog društva.

Vruća pitanja zahtevaju odgovore

Međutim, danas se, s pravom bih rekao, više nego ikad ističu još neka pitanja:

• Jesmo li kao društvo učinili dovoljno u procesu pomirenja, prije svega između Srba i Albanaca, ali i između ostalih zajednica na Kosovu?
• Jesmo li uložili dovoljno truda na tom putu i u kojoj smo meri uspeli podsticati i uključiti sve relevantne aktere u taj proces?
• Možemo li to učiniti sami i u kojoj meri možemo očekivati potporu sadašnjih političkih predstavnika, ali i zašto je važno uspostaviti otvoren dijalog i suočiti se s prošlošću?
• Trebamo li još uvek pričekati bolje vreme i može li to učiniti netko drugi, neko sa strane? Mi koji živimo ovde?

Ovog puta moraćemo odgovore potražiti u našim zajednicama, jer to su zapravo pitanja na koja niko, osim nas samih, ne može dati valjan odgovor. Za tako nešto potrebni su nam određeni preduslovi koji se temelje pre svega na iskrenom međusobnom pristupu. Takva nužnost proizlazi iz činjenice da se, uprkos gotovo istim izazovima koji uvelike utiču na sve zajednice, često vide kao izazovi jednih ili drugih.

Pomirenje koje proizlazi iz zajednice – put prema napred

Upravo zbog svega navedenog usudiću se odgovoriti na neka postavljena pitanja. Naime, kada govorimo o suočavanju s prošlošću i pomirenju kao procesu, mislim da, uprkos određenom napretku, nismo dovoljno napredovali u tom smeru. Dobrim delom, moj osobni dojam je da se moglo i trebalo učiniti mnogo više, posebno imajući u vidu činjenicu da je u poslednje dve decenije izgrađeno snažno civilno društvo kao čvrsta podrška tom procesu. Međutim, isto se ne može reći za postojanje političke volje. Iz tog razloga verujem da je propuštena prilika za započinjanje šireg višeslojnog socijalnog dijaloga; umesto toga, dobili smo nedosledan međuetnički dijalog fragmentiranog karaktera, koji se uglavnom odvija na nivou projekta i u proces uključuje samo deo lokalnih zajednica. Uz to, ključno je osigurati nedvosmislenu potporu vodećih političkih aktera i međunarodne zajednice, čime se šalje snažan podsticaj za pokretanje neprekidnog međuetničkog dijaloga na Kosovu.

Ovaj pristup stvorio bi preduslove za buduću normalizaciju odnosa između samih zajednica, ali jedno bi poslao jasan signal trajne predanosti da se pomirenje može i mora dogoditi isključivo kroz oblik direktnog dijaloga, osnovanog na toleranciji i uzajamnom poštovanju. Takođe, takav oblik dijaloga imao bi za cilj proširiti i produbiti prostor za konstruktivni višeslojni dijalog različitih društvenih slojeva u kojem civilno društvo mora igrati značajnu ulogu i kao takav može biti izvrstan primer političkim elitama s obe strane. Svedoci smo napora i predanosti svih relevantnih međunarodnih aktera u pružanju podrške postizanju sveobuhvatnog sporazuma na visokom političkom nivou, ali bojim se i da ćemo, propuštajući priliku da uključimo lokalne zajednice na Kosovu u proces međuetničkog dijaloga, izostaviti bit pomirenja i normalizacije budućih odnosa između Srba i Albanaca na i izvan Kosova.

Danas, imati snagu, volju i priliku govoriti o prošlosti u potrazi za istinom i istinskim pomirenjem je presudno za budućnost svih nas koji ovde živimo. Sasvim sam siguran da je poboljšanje kvaliteta života, jednaka prava i poštovanje svih zajednica, visokokvalitetno obrazovanje, jednako važno za sve etničke zajednice na Kosovu danas, ali pre svega, to vredi i za istinsko pomirenje koje, poput mnogih drugih tema, ne sme imati političkog već zajedničkog imenitelja – budućnost svih nas unutar, a ne izvan Kosova.

“Ovaj članak omogućen je podrškom YIHR KS koja sprovodi projekat partnera Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj ovog članka je isključiva odgovornost REC-a – Reconciliation Empowering Communities and D&G Solutions i ne odražava nužno stavove Američke agencije za međunarodni razvoj – USAID, američke vlade ili Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR KS)”