Suočavanje s prošlošću druga je strana iste medalje održivog mira i pomirenja. Verujem da mladi ne bi trebalo da nose težinu prošlosti na svojim plećima. Težina koja ih deli i projektuje kao protivnike. Suprotno tome, mnogo napora treba uložiti u njihovo osnaživanje u promociji pomirenja, u izgradnji mostova između društava i zajednica koje je razarao rat.
Inicijative civilnog društva na Kosovu u potrazi za istinom dokumentovane su i služe kao polazna tačka za državne institucije u otkrivanju ratnih zločina i intenziviranju dijaloga o suočavanju s prošlošću. Te inicijative, koje su prvo preduzele male organizacije sa bazom u zajednici, lokalne organizacije rođene iz potrebe za prevazilaženje sukoba i podsticanje saradnje, često su prerasle u više institucionalne inicijative, na vladinom i predsedničkom nivou, koje se uzimaju kao primer organizacije i funkcionisanja u postizanje zajedničkog cilja – u potrazi za istinom.
Ovaj pristup stvorio bi preduslove za buduću normalizaciju odnosa između samih zajednica, ali jedno bi poslao jasan signal trajne predanosti da se pomirenje može i mora dogoditi isključivo kroz oblik direktnog dijaloga, osnovanog na toleranciji i uzajamnom poštovanju.
Ako pomirenje nije problem, ko će se pomiriti? Što se tu ima kriti? Ništa, odgovorio bih. Ako se pomirenje ne spominje kao problem, onda problem ne postoji. Svi mi želimo znati istinu, a kada bi znali istinu i otvoreno o njoj govorili, šanse za pomirenje bi se poboljšale.
