Različite valute, ali isti duh: omladina koja veruje da je mir moguć

Dobro obrazovana, moderno nastrojena mlada generacija nastavlja da raste na Balkanu, kojim decenijama politika podela. Da, ova omladina ima za cilj da sve što ih je do danas delilo pretvori u prekretnicu koja će sejati osećanja zbližavanja. Mitrovica, mali grad na ovom poluostrvu, fizički odvojen rekom i mostom, pokušava da da najbolji primer duha saradnje generacija koje ne žele da se sećaju rata i ne žele društveno, geografsko razdvajanje (fizičko ), emocionalni i ljudski. Ova generacija, čiji sam i ja deo, dala je svoj test, dokazujući da mladalački duh pokušava da razjasni odnose koji su decenijama krnji. Moje kolege novinari sa severa i ja već imamo na desetine obuka koje smo zajedno pohađali, s obzirom na zajedničke projekte koji bi služili našoj zajednici u smislu onlajn informisanja.

Navedeni nalaz ilustruje i donacija novčane sume od strane srpskog mladića od oko 20 godina u kasi koja se nalazi na uplatnom mestu prodavnici u vlasništvu Albanaca u ‘Bošnjačku mahalu’ u severnoj Mitrovici. Kutija, koja je tu postavljena za prikupljanje novca za porodicu siromašnog Albanca na jugu, puna je dve valute, evra i dinara. Iako sa različitim jezicima i valutama, mladi ljudi sa juga i oni sa severa, pružajući ruku pomoći jedni drugima, dokazuju da je i pored svih pokušaja uticaja i manipulacije njihov duh isti i ne prihvata čak ni političke boje, ni etnički, ni rasni ni verski, jer na kraju dana svi spavaju pod istim nebom grada sa istim potrebama i imenom, ali sa različitim geografskim sufiksima.

Iako postoje zlonamerne tendencije da se podela produbljuje i saradnja ne tematizuje, ljudska interakcija sa obe strane onemogućava zagovornicima podela da tako nešto urade. Ni u bezbednosno najtežim danima, mladi Albanci koji su na severu Kosova obavljali službu policajaca Republike Kosovo nisu oklevali i čak su imali istinsku želju da brinu o srpskim stanovnicima Banjske u Zvečanu/ Zvečan, obezbeđujući i prehrambene pakete u danima kada je saobraćaj na tom području bio ograničen iz bezbednosnih razloga. Ali ljudski instinkt ne poznaje granice; bio je tamo, usred dve zajednice koje su pružale ruku da pomognu jedna drugoj.

Iako Mitrovica, uključujući i druge opštine na severu Kosova, prolazi kroz period bezbednosnih i političkih turbulencija, velike korake ka međuetničkoj saradnji napravili su uglavnom mladi ljudi koji se bave društvenim aktivizmom, kulturom, muzikom i novinarstvom. Obe strane ovog grada sa bogatom kulturom decenijama koja je služila kao primer celom Kosovu uvek su pokazivale visok nivo obrazovanja i svesti, koji je uvek u službi stvaranja mostova saradnje i trajnog mira među zajednicama ovde. Mladi Mitrovčani, međutim, uspevaju da okrenu nove stranice saradnje u knjizi punoj priča o sukobima. Žele da pokažu da se nimalo ne libe da zajedno stvaraju rok muziku, kao što su to nekada radile stare generacije ovog kulturnog grada, okupljajući sve koji razumeju da je mir jedini put napred.

 

Na kraju krajeva, nema razlike između načina na koji je Milanov[1]  deda u Severnoj Mitrovici pripremao zemlju da pomogne porodičnoj privredi i načina na koji je Albertov deda u Južnoj Mitrovici radio na njoj godinama. U stvari, nema razlike između slobodnog kretanja koje trenutno nudi kosovski pasoš i onog koji nude pasoši koje Srbija izdaje svojim građanima koji žive na severu i jugu Kosova. Oba pasoša trenutno imaju istu važnost što se tiče šengenskog prostora. Dakle, Anja, koja radi kao novinar na severu, mora da dobije vizu da se sastaje sa kolegama u Hrvatskoj, baš kao i Majlinda, koja radi kao novinar na jugu grada, za razliku od njihovih kolega iz Srbije koji imaju za mnogo godina dobijali proceduralne olakšice i liberalizaciju viznog režima i slobodno kretanje u šengenskom prostoru. Međutim, Anja ima i kosovski pasoš, pa od januara ona i Majlinda mogu slobodno da putuju u Hrvatsku, bez obzira da li im je plata koju primaju u evrima ili dinarima položena na bankovni račun.

Iako je pred mladima iz grada fizički odvojenog od reke Ibri mnogo posla, mladi ljudi ovog grada su se pokazali kao nesalomivi radnici sa velikom odlučnošću u rušenju mostova razdvajanja i ka stvaranju mostovi povezivanja. Da bi mladi ljudi mogli da ojačaju svoje ciljeve ka zajedničkom putu, potrebno im je moralno, finansijsko i političko osnaživanje i podrška, koja treba da potiče iz želje da pravo svakog građanina Republike Kosovo ima istu težinu i da bude poštovan i na jugu i na severu. Mladi zaslužuju bolje, rade za bolje i tome svi moramo da doprinesemo!

[1] Apostrofirani likovi u ovom mišljenju su izmišljeni, ali zasnovani na stvarnim događajima u Mitrovici.

 

“Izradu i objavljivanje ovog članka podržao je Kosovske Fondacije Civilnog Društva (KCSF) program ‘EJA Kosovo’, koji sufinansiraju Švajcarska Agencija za Razvoj i Saradnju (SDC)I Švedska. Sadržaj ovog članka je isključiva odgovornost REC – Reconciliation Empowering Communities i ne odražava nužno stavove KCSF-a, SDC-a ili Švedske”